Praznici nam stižu!
Vreme praznika, posebno novogodišnjih, zbog većeg broja slobodnih dana, pruža nam mogućnost da uživamo u društvu dragih ljudi, putovanju, skijanju, spremanju trpeze, poklonima, provodu... Pruža mogućnost! Što je razlika između naših očekivanja, tj. onoga kako smo zamislili šta ,,treba da bude", i onoga što se dogodi veća, biće veće i izraženije naše samosažaljenje, tuga, ljutnja, bespomoćnost.
Po tradiciji, porodica se okuplja oko najstarijih članova, dolaze rođaci iz inostranstva, svi se bave različitim poslovima, puno je dece. Ako ste na ovo okupljanje došli bez stvarne, lične želje, po inerciji, sigurno ste poneli sa sobom i ,,nezavršene poslove" sa nekim od članova porodice. Praznična trpeza će u tom slučaju, verovatno, postati ,,bojno" polje rešavanja tih poslova. Ako ste svesni toga, vaš izbor može biti da ne odete na to okupljanje, da odete uz jasnu odluku da želite da vam bude lepo, bez sukoba, ili ćete odabrati nešto treće.
Sami ste za praznike. Mislite da je za praznike potrebno biti u društvu i provoditi se, a ostajete sami,sa sobom (razlozi su mnogobrojni). Uz to, mislite da kraj godine služi za podvlačenje crte i svođenje računa na profesionalnom planu, u prijateljstvu, u porodici. Takođe, jedna ste od onih osoba koje se radnim danima pa i vikendom pretrpava poslom, obavezama i aktivnostima, bežeći od sebe. Onda to praznično vreme kada ostajete sami sa sobom i sa ovakvim mislima i aktivnostima može biti okidač da se prepustite tugi, dosadi, osećajnu usamljenosti, anksioznosti pa čak i osećanju besmisla. Možete, ukoliko postanete svesni svoje samoće, da je prihvatite i napravite svoj izbor, iskorak u organizovanju svog vremena aktivnostima koje vas opuštaju, šetnji, zdravoj ishrani, čitanju knjige, ljubimcima, hobijima.
Postoje i neki od vas koji su između dva praznika izgubili neku dragu osobu, ili ste se razveli, ili je vaše dete otišlo u inostranstvo, ili ste ostali bez posla... a stižu praznici. Ostali ste sami ili se promenila porodična struktura i dinamika, uz tugovanje, ljutnju i samosažaljenje. Sami po sebi, ovi procesi su veliki izazov adaptivnim sposobnostima osobe. Proces tugovanja treba nastaviti, potražiti podršku sa strane, a svoju energiju usmeriti na traženje smisla života iz ugla svojih potreba.
Svaki čovek je jedan jedinstven scenario kada ga posmatramo. Praznici su nam važni onoliko koliku im važnost pridajemo. Uvek je lekovito poći od toga šta vi zaista želite u tim prilikama, koliko ste spremni da svoje želje prilagodite okolini, drugim osobama koje su za vas važne, a da ne izgubite svoje želje. Ono što očekujete od drugih recite, nemojte očekivati da će oni to znati, samo zato što mislite da vas vole. Opustite se, darujte druge koji nemaju, provedite vreme sa tim osobama. Verujući mogu za vreme prazničnih Liturgija u društvu verujućih u molitvama naći radost. Ili nemojte ništa od toga, ali neka i to bude vaš izbor. Nemojte zaboraviti, sve i da dobro isplanirate i bude onako kako ste zamislili, opet se možete osećati neispunjeno, tužno, ljuto. VI dajete SMISAO svojim iskustvima, doživljajima, praznicima, svakom trenutku svog života, bez obzira da li ste sami sa sobom ili plešete uz muziku sa svojim partnerom.
Sonja Subotić, geštalt psihoterapeut
Comments