Ako ti se čini da je nedovoljno to što imaš, bićeš nesrećan ako i ceo svet bude tvoj. Seneka;46.
Ko misli da je srećan, zaista je srećan. Jovan Dučić;1930.
U jednom od predhodnih postova sam se dotakla pitanja ,,Kako postati srećan“? (aprilski post 2018.godine). Sada bih proširila temu o sreći, odnosno našeg doživljaja sreće. Šta je sreća? Za svakog je sreća različita. Doživljaj sreće za nekoga može biti nešto malo i dostižno, a za drugog veliko i nedostižno. Kao psihoterapeut u radu sa klijentima srećem osobe koje su veoma srećne a da na izgled nemaju razloga, a sa druge strane radim i sa ljudima koji bi objektivno mogli da budu srećni ali su zaglavljeni u svojoj nesreći. Šta je to što ove ljude razlikuje? Stav u životu je jedan od faktora. Ukoliko imamo pozitivan stav prem životu, bićemo daleko zadovoljniji. Medjutim, nije stav sam po sebi dovoljan kako bi osetili zadovoljstvo i sreću. Sledeća stvar kojom sebe činimo srećnim odnosno nesrećnim su i očekivanja koje imamo od sebe ali i od drugih. To se naročito ogleda u međuljudskim odnosima. Nezaobilazna stavka kojom sebe činimo manje ili više srećnim jeste i postavljanje odredjenih ciljeva. Ukoliko postavimo realne ciljeve koje ostvarujemo bićemo u miru sa sobom i u stanju zadovoljstva. Bitne su i osobine ličnosti. Da li na to kako percepiramo sreću i sebe dovodimo u stanje sreće utiče nasleđe ili je to stvar vaspitnih, estetskih ili odredjenih moralnih načela? Matrica sa kojom se radjamo može da utiče na razvoj odredjene polarnosti u stavovima optimizam – pesimizam, zadovoljstvo - nezadovoljstvo, sebičnost – nesebičnost. No na razvoj onoga šta će se dominatno razviti ili ispoljiti veoma utiče sredina u kojoj odrastamo i zadovoljavanje potreba samog deteta. Ukoliko sredina svojim vaspitanjem pruža ili premalo ili previše podrške detetu, dete kao odrasla osoba može imati poteškoće u ostvarivanju zadovoljstva i prepoznavanja osećanja sreće. U jednoj od radionica koje se sprovode u GAPS - u učesnici radionice se vode ka proširivanju svesnosti o osećanjima. Tada velika grupa učesnika prvi put dolazi u kontakt sa tim da nisu u kontaktu sa svojim osećanjima. Dolaze do uvida da nisu svesni da su zadovoljni i u miru sa sobom. Svesnost o osećanjima je jedan od glavnih faktora u prepoznavanju stanja sreće kao i u prepoznavanju, doživljavanju i ispoljavanju i drugih osećanja. Ukoliko nismo u kontaktu sa našim osećanjima teško da ćemo prepoznati stanje sreće i zadovoljstva. Jedna od tehnika rada na sebi jeste i slušanje sebe i učenje da se identifikuju emocije i da se te emocije prepoznaju, dožive, ispolje i prihvate. Svi kaži: Kažem sebi a ne slušam sebe. Kroz radionice u GAPS - u članovi grupe nauče da slušaju sebe. U životu postoje stvarni problemi i mi možemo sa njima da se nosimo samo kada smo u sebi načisto šta osećamo i šta želimo da radimo.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut
Comments