Psihološki aspekti ishrane

Psihološki aspekti ishrane

Odnos prema hrani u velikoj meri zavisi od načina odgajanja i načina na koji se u porodici prema istoj ophodilo.Stoga, nekome je hrana i porodični obed asocijacija na mir i blagostanje i gaje potpuno zdrav odnos preama ishrani. U praksi se pokazalo da takve osobe retko razviju otpor prema određenim namirnicama. Kada je dete bilo primorano da pojede sve iz tanjira ili npr.spanać prema kome ima izrazitu averziju, otpor često može da pređe u anaksioznost. Treba napomenuti da su namere roditelje uvek naravno dobre, međutim način često može da bude pogrešan.

Veoma čest primer u praksi je da osobe, pogotovo one ženskog pola razviju depresiju zbog gojaznosti. Nije redak slučaj, tj. veoma često se dešava da depresija i gojaznost budu uslovljene jedna drugom.

Sa jedne strane u nekim teškim trenucima u životu kod osobe se pojavi depresija, usled mnogobrojnih stresova i loših životnih poglavlja.Tada ne scenu stupa medikacija, tj. upotreba raznih antidepresiva, propisanih od strane psihijatra.U ovom slučaju Geštalt psihoterapija može pored propisane terapije u velikoj meri da pomogne na putu kompletnog ozdravljenja koje se nekad meri mesecima, a ponekad i godinama.

Međutim , najčešći slučaj je da upotreba antidepresiva uslovljava nagli porast telesne mase i osobe najčešće postanu gojazne sa vrlo usporenim metabolizmom.

Ovde je potreban timski rad psihijatra, Geštalt psihoterapeuta ili psihoterapeuta bilo kog pravca, međutim zbog svog integrativnog pristupa Geštalt je najpreporučljiviji od strane nutricioniste. Cilj bi bio da se osoba na prvom mestu dovede u funkcionalno stanje, vrati radnim aktivnostima i dostigne visok nivo motivacije da uspostavi adekvatan režim ishrane i fizičke aktivnosti.

Sa druge strane neke osobe imaju genetsku predispoziciju da budu gojazne i ukoliko se ne sprovode određena ishrana i konstantno vežbanje ovaj problem prelazi u hroničan.

Ove osobe često razviju neki vid depresije. To je uslovljeno konstantnim nezadovoljstvom, niskim nivoom samopouzdanja i u nekim slučajevima kritikama okoline, što još više pogoršava stanje i uvodi u još veći problem i u jedan začarani krug u kome se smenjuju – ogroman energetski unos- rigorozne dijete- povratak na staro i dobro poznat jo jo efekat dijeta kada se vrate brzo izgubljeni kilogrami i još neki pridoda.

U ovom slučaju Geštalt psihoterapija zaista ima veliki značaj uz strog dijetetsko higijenski režim kako bi osoba potpuno osvestila svoj način funkcioniosanja u kome se najčešće unosi ogromna količina hrane, dok je fizička aktivnost skoro potpuno izostavljena i najčešće pronalazi puno izgovora za neadekvatan način ishrane i životni stil.

Postoje mnogobrojni slučajevi kada se razviju i određeni poremećaji u ishrani kao što je anoreksija i bulimija u čijoj osnovi su anaksioznost prema hrani kako ne bi došlo do gojenja ili se hranom vrši neki vid samokažnjavanja i tu je svakako posebna i vrlo široka tema o kojoj će biti reč u jednom od narednih tekstova na blogu GAPS-a.

Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar