Upoređivanje deteta sa drugima može biti podsticajno za razvoj samo ukoliko to podsticajno utiče na dete. Nažalost, poređenjem se u velikom broju slučajeva postiže nezadovoljstvo i ljubomore kod deteta.
Šire gledano dovodi do osećanja manje vrednosti.
Roditelji u želji da deca budu bolja često koriste upravo poredjenje. Može se čuti kako se mladjem detetu, koje na primer ne želi da jede, govori da je brat sve pojeo i bio dobar, ili kad donese lošiju ocenu od starije sestre/brata ukazuju da je sestra/brat to mogla/mogao da nauči kad je bio njegovih godina. Time se detetu nenamerno nameće rivalstvo prema bratu ili sestri. Često puta takvim obraćanjem dete oseti stid, zavist ili odbojnost prema uspešnijem detetu koje roditelji više cene. (Iako to nije istina, dete će to na taj način videti).
Ako već koristite poredjenje onda poredite dete isključivo sa njegovim dostigućim pa recite, na primer:,,Prošle nedelje si sve pojeo sigurno možes i ove!”. Često se uspeh deteta poredi sa uspehom druge dece istog uzrasta iz komšiluka, škole, porodice. Šta poređenjem roditelji u stvari poručuju detetu? Time šaljete poruku da niste zadovoljni sa njegovim postignućima i da bi voleli da imate drugo dete, i da sumnjate u njegove mogućnosti.
Uticaj poređenja je:
· Utiče na samopouzdanje i samopoštovanje, jer ono što dete čuje kao malo postaje njegov unutrašnji glas kada odraste.
· Dovodi do stresa i anksioznosti što može rezultirati poremećajem spavanja.
· Dovodi do izbegavanje socijalnih interakcija ili slabo učestvovanje u istim.
· Potiskivanje talenta, ne mogu sva deca biti lekari, advokati, možda će neko biti uspešan kao frizer, slikar, veterinar i biti srećan u sopstvenom izboru koji god da je.
· Može da dovede da se dete udalji od roditelja i izgubi poverenje u njih.
Pozitivan pristup je sledeći:
- Neka se dete takmiči samo sa samim sobom.
- Hvalite prednosti koja god da je oblast (ali i tu biti oprezan kada i koliko).
- Pratiti želje i mogućnosti deteta, na starijima je da budu oslonac i podrška svojim savetom u razvoju samostalnosti i individualnosti.
- Sačuvajte dete i sebe od nepotrebnih pritisaka da dete bude bolje. Takmičenje često više znači roditeljima nego deci.
A dete što duže pustite da bude ono sto jeste - dete.
Marijana Narandžić, geštalt psihološki savetnik
コメント