Nutritivno izbalansirana ishrana
Nutritivno izbalansirana ishrana predstavlja dobar odnos svih hranljivih i zaštitnih materija koje je neophodno uneti svakodnevno u cilju održavanje dobre ravnoteže organizma i kao preduslov dobrog zdravlja. Principe koje nutritivno izbalansirana ishrana treba da zadovolji jesu da je ishrana raznovrsna, umerena i dovoljna. Nutrijense, odnosno hranljive materije, predstavljaju ugljeni hidrati poreklom iz žitarica, voća, povrća i te namirnice treba da zauzimaju čak 60 % celodnevnog unosa. Proteini poreklom iz mesa, mleka, sira, jaja, ribe takođe predstavljaju hranljive materije čiji unos treba da bude prosečno 15% u odnosu na druge nutrijense. Masti su takođe važne u nutritivno dobro izbalansiranoj ishrani i treba da zauzimaju optimalno 25% dnevnog unosa. Važno je birati dobre masti iz maslinovog ulja, koštunjavog voća, masne ribe.
Pravilna ishrana kod dece
Pravilna ishrana dece utiče na pravilan rast, razvoj koštano mišićne strukture, a i u velikoj meri na intelektualne sposobnosti. Porodica je primaran faktor u razvoju zdravih navika u ishrani dece sa jedne strane i vršnjački uticaj sa druge strane, kao i mediji, posredstvom reklama. Pravilna ishrana dece podrazumeva više manjih obroka koncipiranih kroz doručak, ručak i večeru, sa obaveznim užinama u vidu voća ili prirodnih sokova.
Podaci o gojaznosti dece u Srbiji
Gojaznost predstavlja jedan od faktora koji uzrokuju brojne hronične nezarazne bolesti kod dece i starijih osoba. Prema podacima Međunarodne radne grupe za gojaznost, Srbija se nalazi u samom vrhu zemalja sa naglim povećanjem prevalencije gojaznosti kod dece u poslednjih deset godina.
Prema najnovijim istraživanjima referentnih ustanova u Srbiji je 13,2% dece umereno gojazno, a 7,5 % gojazno, što su brojke koje zabrinjavaju stručnjake. Svako peto dete koje je stanovnik naše zemlje ima prekomernu težinu.
Nutritivno izbalansiran ručak za decu
Savremen način života uslovio je da veliki broj porodica veoma retko sprovodi tradicionalni poslepodnevni obed za porodičnom trpezom. Veoma često mališani ručaju obroke iz restorana brze hrane. Nažalost, takvi obroci apsolutno ne zadovoljavaju kriterijume dobro nutritivno izbalansiranog obroka koji treba da obezbedi unos svih hranljivih i zaštitnih materija - ugljenih hidrata iz integralnih žitarica, belančevina iz mesa ili ribe, masti iz maslinovog ulja. Vrlo je važno da u dečijem tanjiru dominiraju razne boje poreklom iz povrća koje obiluje vitaminima i mineralima.
Neophodnost bavljenja sportom kod dece
Fizička aktivnost je jedan od najvažnijih faktora za prevenciju i lečenje gojaznosti. Osim toga pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, imuni sistem, respiratorni sistem, koštani sistem, mišićni sistem. Redovna fizička aktivnost je bitan faktor zdravlja kako za pojedinaca tako i za populaciju uopšte. Kod dece redovna fiizička aktivnost utiče na zdravlje, samopouzdanje, društvene veštine i socijalizaciju.
Promena životnog stila
Najvažnija stvar je da, kao jedan od osnovih Geštal postulata glasi, živeti ovde i sada, pa tako, ukoliko želimo da sve navedeno primenimo kod svoje dece jako je važno i ponašati se u skladu sa tim.
Time će GAPS u budućnosti, između ostalog, nastojati da se bavi - savetodavnim radom, obukom roditelja kako da u svakodnevnom načinu života nadju vreme za sprovodjenje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti kod dece.
Ana Todorović, strukovni nutricionista / dijetetičar
Comments