Ne postoji nijedna bolest tela odvojeno od duše.
(Sokrat)
Organizam nije izolovan sistem. Ono što mislimo i kako emocionalno reagujemo može na sasvim određen način da utiče na naše fizičko zdravlje. Jaka osećanja, kao što su strah, bes, ljutnja, žalost - naročto ako se ne priznaju ili potiskuju – predstavljaju uzrok velikog broja psihosomatskih oboljenja.
Kada organizam primeti neku opasnost, stvarnu ili zamišljenu, poruka o tome ide u deo mozga koji pokreće postupak za slučaj opasnosti: ubrzava puls, podiže krvni pritisak, povećava količinu šećera u krvi. Mišići će nam se možda zategnuti, možda će nam iskočiti pečati, možda osetimo muku i paniku. Tako se u organizmu pokreću mehanizmi za ,,borbu ili bekstvo“ .
Problem nastaje kada se niti borimo niti bežimo. Tada organizam ostaje u stanju trajne mobilisanosti za rešavanje krize, pa stoga dolazi do fizioloških posledica. Povišen krvni pritisak, čir na želucu, oštećeni bubrezi, slabo srce, samo su neke od mogućih posledica produženog stresa.
Kako organizam reaguje kada smo stalno u mobilizaciji? Kada je polni nagon blokiran, govorimo o impotenciji ili frigidnosti, kada nam nerviranje ubija apetit govorimo o lošem varenju, a kada imamo nesanicu onda nas neki ,,užas“ drži u budnom stanju preko noći. Ubrzan rad srca postaje ,,lupanje srca“, povišeni krvni pritisak se oseća kao glavobolja.
Zbog toga je veoma važno da u svakom momentu budemo svesni svojih osećanja. Tako ćemo znati kada smo prestravljeni, besni ili tužni i bićemo u stanju da izadjemo na kraj sa tim osećanjima, umesto da ih potiskujemo ili pogrešno tumačimo.
Veliki broj fizičkih smetnji su psihosomatski. Kada se utvrdi da nema organskih smetnji, da je organizam fiziološki zdrav a da simptom postoji tada govorimo o psihosomatici. Profesionalci u GAPS-u, psihoterapeuti, psiholozi i psihološki savetnici mogu da pomognu u osvešćivanju emocija u cilju prevazilaženaj stresa, zarobljenih, potisnutih ili pomerenih emocija. Energija prati misao a to znači da naše razmišljanje može da prouzrokuje pojavu odredjenih fizioloških promena.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut.
Commenti